Nerazumni Odjek U svetu sivila što oči to vide, a um luta, moj odjek u mraku zatiče haos I sa autizmom ja sam ratnik koji se bori Vezan sam lancem, no, ja se ne bojim, vrištim u tišini svesno se znojim dok mi telo igra i ruke drhte, držim korak a vazduh je gorak Društvo me seče poput noža mi linije na nogama crta Duša mi viri nad provalijom Ipak: Svetlim u noći moja senka sija, prihvatam rizik biću slobodan i ja Ali, ne.. U mom gradu vizije nema... Sem uplašenih ljudi, na isteku snage, oslobodjene emocije, čudno gledaju na me Autizam je prednost, moja, energija i radosti boja Autizam je prkos, svoja, obična pesma u svetu neobičnih silueta Gary Bramil 2/4/24.

Ambis Kada žena da sebi na značaju, nosem para nebo Kada žena da sebi na značaju, upriliči mršavu gozbu Kada žena da sebi na značaju, flertuje dok drži ruku izabranika svog Kada žena da sebi na značaju, komšiluk kudi što gvirne na ulazu u javnu kuću Kada žena sebi da na značaju, njeno telo je na godišnjem popustu Kada žena da sebi na značaju, beskompromisno gazi već ofucano telo muškarca, od posla, teškog Kada žena sebi da na značaju, uporno mimoidje sve mirodjije, koje štiklom gazi Kada žena da sebi na značaju, puna je kompleksa, sav sloj šminke ne pere joj obraz Kada žena da sebi na značaju, igra kolo naokolo od uda do uda, od bluda do bluda Kada ženi se namršti koža, njeno lice seva i ponavlja često: "Dala sam sebi na značaju a sada mene vraćaju, ovu istrošenu robu u poznom dobu"?! Značajni napredak tad otera u bedak Sada ćuti, ti bitna persono, koju niko ne želi ni gratis u ambis. Gary Bramil 30.03.24.

Zlu Um Gori II Dok deca nestaju po rodnoj grudi, ustavni sud ludi i bludi Zlu um gori! Dok veterani bitku biju, Zlu um gori! Dok sa televizija lažna slika kvari san, Zlu um gori! Dok naslovi u novinama, srca kidaju, Zlu um gori! Dok sa stranica decu nude, kao igračke, Zlu um gori! Dok se skupa odela novcem igraju, Zlu um gori! Kada mama i tata, zagube sestru i brata, neko glumi da se bori ~ Zlu um gori! Tada soba dečija prašinu skladi, dok lažno ministarstvo glumi da radi, Zlu um gori! I u pamet nesvesno sadi: Cena je vaša ažirirana, dok duša vam srce gadi i mori ~ Zlu um gori! Uživo prenos pamet da soli, tako da glumi da nas sve voli Zlu um gori! Strahom obmanjuje život umanjuje, nerazumno dvadeset četiri sata jedno te isto zbori ~ Zlu um zanavek gori! Gary Bramil 29/03/24.

Pijetet (Razgovor sina i oca) Dobar dan Dobar dan, izvolite Vidim listate ploče, koju muziku volite? Znate, ja sam... Znam ja, ko ste vi, ne brinite Znate? Da znam! Vi ste nekadašnja moja krv, dok niste presvukli taj dres i dok niste promenili prezime Ja promenio? Da, vi, promenili. Da, ali, znate, vi ste mene prvo izdali! Ja, vas? Kako to mislite? Vi ste mene prvo izdali, niste želeli da me vidite i to na dan punoletstva Sigurni ste u to? Da, jesam, siguran Da se niste možda prešli nešto, možda me zamenili sa nekim? Nisam vas zamenio, pobogu, nisam! Kažete da niste, a kraj mene prolazite kao pored nekog stranca?! Znate, u Austriji se i nepoznati ljudi pozdravljaju, tj javljaju jedni drugima, iz poštovanja i kulture! Da, ali.... Šta ali? Pa vi ste skretali pogled, žurili ste, kada me slučajno sretnete, zar ne? To, već, nije tačno! Kako nije? Zar nisam bio poput vazduha? I to koliko godina?!? Niste! Mislio sam na vas! Mislili ste? Pa, da, najviše ste mislili na mene kada su praznici, zar ne? Ili, recimo, rodjendan moj, jel' da? Preterujete! Sa vama je oduvek teško razgovarati! Teško sa mnom? Hm. Znate, kada sam vas prvi put uzeo u naručje, prestali ste plakati. Kako to? To ne znam! Naravno da ne znate! Samo što ste bili rodjeni! Imam i sliku, znate to? Ne znam! Sve slike iz mog detinjstva sa vama, moja je majka isekla i pobacala! Isekla? A šta vam je još iz glave izbacila? Mene? To nisam rekao! Naravno da niste, niti će te u tom kontekstu pomenuti majku. To razumem. Razumete? Kako razumete? Da, da, to razumen za razliku od ovog danas, i vašeg konačnog javljanja, to već ne razumem! I to čoveku koji je poput pupčane vrpce isečen i odbačen, iz vašeg života. Javio sam se vama, iz pijeteta! Pijeteta? Vama ta reče nije strana? Pa, ok, svidja mi se vaš vokabular, samo to, ostalo ne, pogotovo, takav vaš pristup strancu sa istim maternjim jezikom. To je čudno. Šta je čudno? Zar nisam kulturan?! Jeste, kulturni ste, samo ja nisam, niti ću. Biću, kao i do sada, samo stranac sa ulice, za vas, ništa drugo Ko je to rekao?!? Vi ste, govorom tela i već vidim koliko vam je mrsko da mi se obratite, ali ipak jeste, zašto? Zato što ste vi moj otac! Vaš otac? Hm. Ja sam samo jedna obična stranica i prazan list u knjizi i dnevniku vaše majke, ništa drugo. Jedno ime napisano običnom olovkom, a, zatim obrisano, za svagda. Prijatan dan vam želim. Slušajte i dalje dobru muziku. Na mene zaboravite, kasno je, ta ploča je izgrebana, odavno. Sigurni ste? Siguran sam tako kao i prvog dana kada sam ugledao vašu majku i rekao sebi " To je žena mog života!" Idem sad! Slobodno, ionako živite u komšiluku. Dovidjenja. Gary Bramil 30/03/2024.